Author: Urednik

Librarian

Beograd. Tačno vreme 19:53:01

Ako postoji ijedna konstanta u razvoju prestonog grada, onda je to u slučaju Beograda, apsolutna haotičnost – građevinska, urbanistička, sociološka i svaka druga. Pesnički nastrojeni kritičari, pravdali bi to nečim što bi nazivali “nemirnim i buntovnim duhom” varoši, i baš te anomalije bi predstavljali kao vrline grada, čiji bi geografski položaj mnogi poželeli. Drugo je pitanje da li su to u stvari “vrline” ne grada, već onog tako amorfnog i nevidljivog, ali itekako uticajnog i najčešće destruktivnog entiteta koji sebe voli nazivati “čaršijom”…

Kako bilo da bilo, neka odiseja onoga što je “na ušću dveju reka, ispod Avale”, druge polovine davno prošlog XX veka – traje!

Continue reading Beograd. Tačno vreme 19:53:01

Sarajevo – šeher od srca i duše (2)

Verovatno glavni beogradski međuratni revijalni list “Nedeljne ilustracije” donosio je u periodu od 1929. do 1941. više tekstova o glavnom gradu Bosne i Hercegovine, bilo u formi reportaža (poput one koju je o svom putovanju i boravku u Sarajevu pisala nekrunisana kraljica ljubavnih romana, Milica Jakovljević – Mir Jam) ili kraćih prikaza kulturno-istorijskih znamenitosti ovog prelepog grada.

U tekstovima će, oni što bi da teraju mak na konac, pronaći mnoštvo elemenata koje će povezati sa “seksizmima”, “političkom nekorektnošću” i sličnim, ali kako je reč o zapisima koji su nastajali i bivali objavljeni nekih sedamdesetak godina pre ustanovljenja ovih rogobatnih termina (za koje, uzgred, mnogima i nije jasno šta bi trebalo da brane) izvinjavamo se potencijalnim čitaocima unapred.

Kako bilo da bilo – “Das Ist Walter!”, viđen očima beogradske lake štampe. Bujrum, pa izvol’te!

Continue reading Sarajevo – šeher od srca i duše (2)

Širli Templ – mala zvezda velikog Holivuda

Shirley Temple (1928-2014), američka glumica koja je vrhunac svoje holivudske slave imala u periodu od svoje četvrte pa sve do šesnaeste godine života. Dok mnogi glumci bivaju zaboravljeni nakon stotina uloga tokom celog svog životnog staža pred kamerama, slatka mala, kovrdžava Širli, na vreme je shvatila šta je potrebno uraditi kako bi ti ime postalo i ostalo, današnjim marketinškim rečnikom objašnjeno – brend!

(1938.)

Continue reading Širli Templ – mala zvezda velikog Holivuda

Sarajevo – šeher od srca i duše (1)

Verovatno glavni beogradski međuratni revijalni list “Nedeljne ilustracije” donosio je u periodu od 1929. do 1941. više tekstova o glavnom gradu Bosne i Hercegovine, bilo u formi reportaža (poput one koju je o svom putovanju i boravku u Sarajevu pisala  nekrunisana kraljica ljubavnih romana, Milica Jakovljević – Mir Jam) ili kraćih prikaza kulturno-istorijskih znamenitosti ovog prelepog grada.

U tekstovima će, oni što bi da “teraju mak na konac”, pronaći mnoštvo elemenata koje će povezati sa “seksizmima”, “političkom nekorektnošću” i sličnim, ali kako je reč o zapisima koji su nastajali i bivali objavljeni nekih sedamdesetak godina pre ustanovljenja ovih rogobatnih termina (za koje, uzgred, mnogima i nije jasno šta bi trebalo da brane) izvinjavamo se potencijalnim čitaocima unapred.

Kako bilo da bilo – “Das Ist Walter!”, viđen očima beogradske lake štampe. Bujrum, pa izvol’te!

(1929.)

Continue reading Sarajevo – šeher od srca i duše (1)

Beograd. Tačno vreme 19:52:03

Ako postoji ijedna konstanta u razvoju prestonog grada, onda je to u slučaju Beograda, apsolutna haotičnost – građevinska, urbanistička, sociološka i svaka druga. Pesnički nastrojeni kritičari, pravdali bi to nečim što bi nazivali “nemirnim i buntovnim duhom” varoši, i baš te anomalije bi predstavljali kao vrline grada, čiji bi geografski položaj mnogi poželeli. Drugo je pitanje da li su to u stvari “vrline” ne grada, već onog tako amorfnog i nevidljivog, ali itekako uticajnog i najčešće destruktivnog entiteta koji sebe voli nazivati “čaršijom”…

Kako bilo da bilo, neka odiseja onoga što je “na ušću dveju reka, ispod Avale”, druge polovine davno prošlog XX veka – traje!

Continue reading Beograd. Tačno vreme 19:52:03

Katarina Urban, lijepa Osječanka

Da se neke jednostavne i obične lepote, neko seti posle 46 godina, ne treba mnogo. Želja novinara da bude interesantan i uopšte – pokaže interesovanje za period razvoja sveta oko njega i u periodu kad njega još nije bilo. Čak i izbor za Mis dokazuje da ne počinje sve od nas. Žene su lepe samim tim što su žene!

(1931-1977.)

Continue reading Katarina Urban, lijepa Osječanka

Beograd. Tačno vreme 19:52:02

Ako postoji ijedna konstanta u razvoju prestonog grada, onda je to u slučaju Beograda, apsolutna haotičnost – građevinska, urbanistička, sociološka i svaka druga. Pesnički nastrojeni kritičari, pravdali bi to nečim što bi nazivali “nemirnim i buntovnim duhom” varoši, i baš te anomalije bi predstavljali kao vrline grada, čiji bi geografski položaj mnogi poželeli. Drugo je pitanje da li su to u stvari “vrline” ne grada, već onog tako amorfnog i nevidljivog, ali itekako uticajnog i najčešće destruktivnog entiteta koji sebe voli nazivati “čaršijom”…

Kako bilo da bilo, neka odiseja onoga što je “na ušću dveju reka, ispod Avale”, druge polovine davno prošlog XX veka – traje!

Continue reading Beograd. Tačno vreme 19:52:02

Beograd. Tačno vreme 19:52:01

Ako postoji ijedna konstanta u razvoju prestonog grada, onda je to, u slučaju Beograda, apsolutna haotičnost – građevinska, urbanistička, sociološka i svaka druga. Pesnički nastrojeni kritičari, pravdali bi to nečim što bi nazivali “nemirnim i buntovnim duhom” varoši i baš te anomalije bi predstavljali kao vrline grada, čiji bi geografski položaj mnogi poželeli. Drugo je pitanje da li su to u stvari “vrline” ne grada, već onog tako amorfnog i nevidljivog, ali itekako uticajnog i najčešće destruktivnog entiteta koji sebe voli nazivati “čaršijom”…

Kako bilo da bilo, neka odiseja onoga što je “na ušću dveju reka, ispod Avale”, druge polovine davno prošlog XX veka – počne!

Continue reading Beograd. Tačno vreme 19:52:01

Beograd. Tačno vreme 19:51:01

Ako postoji ijedna konstanta u razvoju prestonog grada, onda je to u slučaju Beograda, apsolutna haotičnost – građevinska, urbanistička, sociološka i svaka druga. Pesnički nastrojeni kritičari, pravdali bi to nečim što bi nazivali “nemirnim i buntovnim duhom” varoši, i baš te anomalije bi predstavljali kao vrline grada, čiji bi geografski položaj mnogi poželeli. Drugo je pitanje da li su to u stvari “vrline” ne grada, već onog tako amorfnog i nevidljivog, ali itekako uticajnog i najčešće destruktivnog entiteta koji sebe voli nazivati “čaršijom”…

Kako bilo da bilo, neka odiseja onoga što je “na ušću dveju reka, ispod Avale”, druge polovine davno prošlog XX veka – počne!

Continue reading Beograd. Tačno vreme 19:51:01

Kada nas prošlost gleda licem deteta …

Fotografija je čuvar sećanja i tek jednog treptaja u našim životima. Ako je, povrh toga, još i reč o slikama iz našeg detinjstva, onda je to svojevrsni prelazak na neki viši nivo. Nivo sa koga dobijamo mogućnost da za samo nekoliko trenutaka premotamo pređene životne puteve unazad, sve do samog početka. Najviši nivo je ipak onaj kada nas fizički više nema, u sećanjima smo, skoro pa sasvim izbledeli, a tu su ostale fotografije da ko zna kome iza nas potvrđuju kako nismo tek otisak u magli, već tela i duše koji su nekada bili na istim mestima kao i oni koji nas sa požutelih komada papira upravo posmatraju.

Da je “Overlook” hotel postojao negde na teritoriji negdašnje Jugoslavije, neizvesno je gde bi se nalazio, ali bi mu zidove predvorja sigurno krasile ove sličice.

(1934.)

Continue reading Kada nas prošlost gleda licem deteta …

Bauk kruži svetom – bauk “makartizma”

Dr. G. M. Džilbert: – “Želim da upozorim ugledni skup, a preko njega i celu američku javnost, na činjenicu da Makartijev stav postepeno vodi Sjedinjene Države Amerike u totalitarizam, i da tu pojavu treba već sad, u samom njenom začetku suzbiti, jer svako odlaganje jedne takve mere može imati kobne posledice.” Doktor Džilbert bio je jedan iz tima lekara psihijatara koji su temeljno izučavali i analizirali psihopatološki profil Džofeza Makartija i nekih od glavnih ličnosti Hirlerovog “Trećeg Rajha”, poglavito Geringa. Skoro 70 godina nakon silaska sa istorijske pozornice, neka nevidljiva ruka kao da je protrljala lampu sa duhom nekadašnjeg senatora iz Viskonsina. Najednom se pojavilo mnoštvo “lovaca na veštice” ne samo levičarskih ideja već i nauke, demokratskih načela i filozofije slobodnog života uopšte. Čini se da reči uglednog doktora, iz prvog pasusa, dobijaju na aktuelnosti kao nikad.

(1977.)

Continue reading Bauk kruži svetom – bauk “makartizma”

Greh njene mame jedne noći u Kragujevcu

Milica Jakovljević – Mir Jam, poznatija kao jedna od retkih žena-pisaca sentimentalno-ljubavnih romana  kod nas, manje je poznata kao novinar i pisac divnih putopisnih reportaža. 1931. godine njeno odredište bilo je srce Šumadije, grad Kragujevac sa okolinom. Da li je boravak u negdašnjoj prestonici inspirisan “Ranjenim orlom” ili “Samcem u braku”, odlučite sami.

(1931.)

Continue reading Greh njene mame jedne noći u Kragujevcu

Kockasti virus osamdesetih

Erbo Rubik je rođen 13. jula 1944. godine u Budimpešti, što je uticalo na to da njegov genijalno-suludi pronalazak često bude nazivan i “mađarskim”. Kocka, rotirajuća, rasklapajuća, ona koja je početkom osamdesetih godina prošlog veka davala stimulans, što razvijanju moždanih vijuga, što razlogu za bežanje sa časova, ostala je simbol globalnog ultra-pronalaska koji ne služi ničemu, ali bez koga bi život generacija u međuvremenu bio bar malo dosadniji nego bez njega.

(1982/1983.)

Continue reading Kockasti virus osamdesetih

Dubrovnik – taj večiti predmet želja

Dubrovnik je grad koji je bio i ostao biser Jadranske obale. Bio je i ostao želja mnogih, ali ostvarenje samo odabranih. Ko je jednom gledao 26 filmskih slika ovoga grada, shvatio je da je reč o gradu koji je nemoguće okupirati ničim drugim, osim srcem. Njegovi su trubaduri pevali na “Evroviziji”, a vaterpolisti bili prvaci Evrope. Grad za koji mnogi govore da je njihov, a on je samo vlasništvo civilizacije.

(1930.)

Continue reading Dubrovnik – taj večiti predmet želja

Beogradske transformacije (2. deo)

Serijal koji započinje ovim setom članaka iz “Borbe” (1958-1962.), trebalo bi razumeti kao poziv svim Beograđanima da sve kamere, instalirane na mobilnim telefonima, iskoriste za stvaranje fotosa i okoline u kojoj stanuju ili kroz koje ih noge pronesu, a ne samo ovekovečavanja novih noktiju, karmina, štikli, automobila i drugih privida. Fizičko menjanje lica jednog grada mnogo će biti interesantnije nekim, sada dalekim, generacijama od slika Vaših aktuelnih frizura ili implanata, kojima će se, kada dođe vreme za to, verovatno podsmevati. Ako zaista volite Beograd – volite ga i učešćem u stvaranju njegovog lika koji će u dogledno vreme biti označen kao “nekada”. “Sad” ga ionako vidimo golim okom, i sve češće smo tužni, baš zbog toga.

Continue reading Beogradske transformacije (2. deo)

Zanosi i poleti večitih obnova

Drugi deo pete dekade XX veka, preciznije, onaj niz godina od 1944. do 1949., predstavljao je vreme dubokog pročišćenja, izlaska iz kolektivnog ratnog ludila i strahotnog suočavanja sa njegovim posledicama. To su nadasve dinamične godine, tako precizno u Nemačkoj nazivane “nultim godinama”, u kojima se nakon letargičnog međuratnog perioda, uspostavljaju novi kultovi – kult rada, kult zajedništva, kult ličnosti. Uopšte, mini epoha, koja počne lopatom što razgrće ostatke ruševina, a progresivno se razvija jakim mišićima, jakom voljom i obećanom boljom budućnošću, iz današnjeg ugla može delovati samo farsično. Ali, jedina istina je da to nije bila, već je predstavljala značajan feniksovski “bum” generacije koja se iskreno nadala da je preživljene užase ostavila za sobom.

(1944-1950.)

Continue reading Zanosi i poleti večitih obnova

Maurović – sve ostalo bilo bi suvišno

Andrija Maurović (1901 – 1981), jugoslovenska strip – ikona, pored crtanja kapitalnih stripova, bavio se i ilustracijama knjiga, što je jedan prilično zapostavljen deo stvaralaštva ovog crtačkog genija. „Stari mačak“ je svoj život proživeo kako je hteo, a da nije bilo tako, ostavio bi nas bez nekih remek dela crtane umetnosti. Bez suvišne priče, činjenica da korice monografije „Istorija jugoslovenskog stripa“ krasi njegov lik, kao i da je jedan od tematskih trobroja časopisa „Gradac“ posvećen upravo njemu, govori više od bilo kakvih dodatnih pojašnjenja.

(1975.)

Continue reading Maurović – sve ostalo bilo bi suvišno

“Le Petite Revue”, Kragujevac, 1905.

Drugog januara 1905. u Kragujevcu se pojavio (najverovatnije) prvi srpski časopis isključivo na francuskom jeziku “La Petite Revue”, nedeljni časopis za književnost i aktuelne događaje. Pokrenuli su ga i uređivali tadašnji kragujevački profesori Mil. Majsner i Ž. Tomić, na osam stranica, u dva stupca, sa koricama u boji. Izašlo je ukupno 26 brojeva. Imao je dva odvojena dela, književni i jezikoslovni. U književnom delu objavljivani su sastavi Alfonsa Dodea, Anatola Fransa, Lemetra, Balzaka i drugih poznatih francuskih književnika. U jezikoslovnom delu pažnja je posvećena konstrukcionim razlikama između francuskog i srpskog jezika, tumačeni su galicizmi sa primerima iz gramatike, frazeologije, etimologije i konzervacije sa rečničkim dodatkom. U listu su beleženi i značajni događaji onog doba. Može se reći da je ovaj skromni časopis odigrao veliku ulogu u kulturnoj istoriji Kragujevca i produbio kulturne veze između Francuske i malene Srbije.

(slobodan izbor stranica)

Continue reading “Le Petite Revue”, Kragujevac, 1905.

Ručna knjiga za žandarme i policijske organe, 1914.

Godina je 1914. Po reonima varoškim zabranjeno je: manisanje tuđeg espapa, nikakvi orfeumi, šantani, panorame i gimnastike u javnim lokalima nisu dozvoljeni, a u parkovima se ne smeju drveće i cvetovi kidati i klupe rezati…

Održavanje reda nekad je bila ozbiljna stvar. Valjda zato što je i red doživljavan kao ozbiljna tekovina. O održavateljima istog – sve najbolje, kako se ne bi primenili navodi iz knjige.

(slobodni odabir stranica)

Continue reading Ručna knjiga za žandarme i policijske organe, 1914.