Verovatno se nikada neće ustanoviti precizan broj poginulih u eksploziji nemačkog skladišta ratnog materijala i municije, 5. juna 1941. godine u Smederevu. Lokalnoj sredini željnoj senzacionalizma, pre svega, kao da i nije stalo do toga. Tematska postavka Muzeja u Smederevu zaista deluje kao najumerenija i samim tim, verovatno najpribližnija. Gde ćete, kao eventualni čitalac, svrstati feljton štampan u “Večernjim novostima” 1960. godine – odlučite sami.
Verovatno glavni beogradski međuratni revijalni list “Nedeljne ilustracije” donosio je u periodu od 1929. do 1941. više tekstova o glavnom gradu Bosne i Hercegovine, bilo u formi reportaža (poput one koju je o svom putovanju i boravku u Sarajevu pisala nekrunisana kraljica ljubavnih romana, Milica Jakovljević – Mir Jam) ili kraćih prikaza kulturno-istorijskih znamenitosti ovog prelepog grada.
U tekstovima će, oni što bi da teraju mak na konac, pronaći mnoštvo elemenata koje će povezati sa “seksizmima”, “političkom nekorektnošću” i sličnim, ali kako je reč o zapisima koji su nastajali i bivali objavljeni nekih sedamdesetak godina pre ustanovljenja ovih rogobatnih termina (za koje, uzgred, mnogima i nije jasno šta bi trebalo da brane) izvinjavamo se potencijalnim čitaocima unapred.
Kako bilo da bilo – “Das Ist Walter!”, viđen očima beogradske lake štampe. Bujrum, pa izvol’te!
Verovatno glavni beogradski međuratni revijalni list “Nedeljne ilustracije” donosio je u periodu od 1929. do 1941. više tekstova o glavnom gradu Bosne i Hercegovine, bilo u formi reportaža (poput one koju je o svom putovanju i boravku u Sarajevu pisala nekrunisana kraljica ljubavnih romana, Milica Jakovljević – Mir Jam) ili kraćih prikaza kulturno-istorijskih znamenitosti ovog prelepog grada.
U tekstovima će, oni što bi da “teraju mak na konac”, pronaći mnoštvo elemenata koje će povezati sa “seksizmima”, “političkom nekorektnošću” i sličnim, ali kako je reč o zapisima koji su nastajali i bivali objavljeni nekih sedamdesetak godina pre ustanovljenja ovih rogobatnih termina (za koje, uzgred, mnogima i nije jasno šta bi trebalo da brane) izvinjavamo se potencijalnim čitaocima unapred.
Kako bilo da bilo – “Das Ist Walter!”, viđen očima beogradske lake štampe. Bujrum, pa izvol’te!
(1929.)
Milica Jakovljević – Mir Jam, poznatija kao jedna od retkih žena-pisaca sentimentalno-ljubavnih romana kod nas, manje je poznata kao novinar i pisac divnih putopisnih reportaža. 1931. godine njeno odredište bilo je srce Šumadije, grad Kragujevac sa okolinom. Da li je boravak u negdašnjoj prestonici inspirisan “Ranjenim orlom” ili “Samcem u braku”, odlučite sami.
(1931.)
Dubrovnik je grad koji je bio i ostao biser Jadranske obale. Bio je i ostao želja mnogih, ali ostvarenje samo odabranih. Ko je jednom gledao 26 filmskih slika ovoga grada, shvatio je da je reč o gradu koji je nemoguće okupirati ničim drugim, osim srcem. Njegovi su trubaduri pevali na “Evroviziji”, a vaterpolisti bili prvaci Evrope. Grad za koji mnogi govore da je njihov, a on je samo vlasništvo civilizacije.
(1930.)
Jajce – stari gradić u centralnoj Bosni. U Drugom svetskom ratu tri puta oslobađano od mrskih zavojevača, da bi krajem novembra 1943. u sali nekadašnje “Sokolane”, u njemu bila “oslobođena” utopijska ideja o jednoj državi i nekolicini zbliženih naroda, koja je uspela potrajati sve do devedesetih godina prošlog veka. Toponim od koga, upornim zaljubljenicima u Jugoslaviju, i danas prođu žmarci uzbuđenja.
(1954.)
(1960.)
Trebalo je snimiti loptu u letu – što bliže nacrtanoj crti. Ko uhvati najbolji snimak, dobije nagradu
“Start”, (1969.) 
Nagradna igra “Tko će više u Fiću”
1969. godine, u cilju promocije tada najnovijeg mogućeg, zagrebačkog magazina “Start” pokrenuta je nagradna igra u kojoj su pravo učestvovanja imali maturanti iz cele Jugoslavije, a čiji je nagradni zadatak bio da se što više ljudi “uglavi” u tada najpopularnije domaće vozilo – Zastavu 750 “Fiću”. Nagradna igra nosila je naziv “Tko će više u Fiću”, a pobedniku je “Crvena zastava” iz Kragujevca darovala novog novcijatog miljenika na četiri točka.
