Category: Pokloni svoju mi priču
Ranko Munitić – naš filmski prijatelj
Bio jednom jedan Ranko. Trogiranin. Pio slatku kafu, pušio i na tupava pitanja dokonih – “zašto je nešto tako i tako …” – odgovarao prostotom koja je iz njegovih ustiju zvučala šekspirovski – “Zato da bi pizde pitale”.
Niko nikada nije o filmu pisao kao Ranko Munitić. Sva je prilika i da neće.
“Trepetalo iz Trogira” živi kroz svoje tekstove, pisane makar i pre 60 godina.
Matoš
Antun Gustav Matoš, hrvatski književnik (1873 – 1914.)
Uz izvinjenje što pred esencijalne tekstove iz časopisa „15 dana“ postavljamo jednu bisernu memorijalnu minijaturu iz „Beogradske nedelje“ …
(1961.)
(1964.)
Džozef Louzi – najveći među najzapostavljenijima
Širli Templ – mala zvezda velikog Holivuda
Shirley Temple (1928-2014), američka glumica koja je vrhunac svoje holivudske slave imala u periodu od svoje četvrte pa sve do šesnaeste godine života. Dok mnogi glumci bivaju zaboravljeni nakon stotina uloga tokom celog svog životnog staža pred kamerama, slatka mala, kovrdžava Širli, na vreme je shvatila šta je potrebno uraditi kako bi ti ime postalo i ostalo, današnjim marketinškim rečnikom objašnjeno – brend!
(1938.)
Katarina Urban, lijepa Osječanka
Da se neke jednostavne i obične lepote, neko seti posle 46 godina, ne treba mnogo. Želja novinara da bude interesantan i uopšte – pokaže interesovanje za period razvoja sveta oko njega i u periodu kad njega još nije bilo. Čak i izbor za Mis dokazuje da ne počinje sve od nas. Žene su lepe samim tim što su žene!
(1931-1977.)
Kockasti virus osamdesetih
Erbo Rubik je rođen 13. jula 1944. godine u Budimpešti, što je uticalo na to da njegov genijalno-suludi pronalazak često bude nazivan i “mađarskim”. Kocka, rotirajuća, rasklapajuća, ona koja je početkom osamdesetih godina prošlog veka davala stimulans, što razvijanju moždanih vijuga, što razlogu za bežanje sa časova, ostala je simbol globalnog ultra-pronalaska koji ne služi ničemu, ali bez koga bi život generacija u međuvremenu bio bar malo dosadniji nego bez njega.
(1982/1983.)
Sloboda nije želja, sloboda je potreba
Maurović – sve ostalo bilo bi suvišno
Andrija Maurović (1901 – 1981), jugoslovenska strip – ikona, pored crtanja kapitalnih stripova, bavio se i ilustracijama knjiga, što je jedan prilično zapostavljen deo stvaralaštva ovog crtačkog genija. „Stari mačak“ je svoj život proživeo kako je hteo, a da nije bilo tako, ostavio bi nas bez nekih remek dela crtane umetnosti. Bez suvišne priče, činjenica da korice monografije „Istorija jugoslovenskog stripa“ krasi njegov lik, kao i da je jedan od tematskih trobroja časopisa „Gradac“ posvećen upravo njemu, govori više od bilo kakvih dodatnih pojašnjenja.
(1975.)
Princ koji je sišao među ljude
Antoine Marie Jean-Baptiste Roger, comte de Saint-Exupéry (29 jun 1900. – 31 jul 1944.)
Da li je autoru knjige, koja je u isto vreme nekima najčitanija, drugima najcitiranija, a nekim trećima najmanje poželjna za čitanje, potrebno navoditi datume rođenja i smrti? To da je rođen, potvrđuje nam primerak „Malog princa“ u rukama. To da je, eventualno poginuo, ne može nam garantovati ništa, čak ni oni ostaci uniformi, narukvica ili izviđačkog aviona, pronalaženi nekoliko dana ili decenija nakon njegovog nestanka, ili, bolje reći – odlaska. Voleli ili ne, najzagonetnijeg junaka svetske književnosti, jasno je jedno – onaj ko piše, ne samo za svežanj novčanica, već kako bi ostavio trajan otisak sopstvene duše, taj ne nestaje.
(1976.)
“Start”