Category: Beograd iz fijakera

Serijal koji započinje ovim setom članaka iz “Borbe” (1958-1962.), trebalo bi razumeti kao poziv svim Beograđanima da sve kamere, instalirane na mobilnim telefonima, iskoriste za stvaranje fotosa okoline u kojoj stanuju ili kroz koje ih noge pronesu, a ne samo ovekovečavanja novih noktiju, karmina, štikli, automobila i drugih privida. Fizičko menjanje lica jednog grada mnogo će biti interesantnije nekim, sada dalekim, generacijama od slika Vaših aktuelnih frizura ili implanata, kojima će se, kada dođe vreme za to, verovatno podsmevati. Ako zaista volite Beograd – volite ga i učešćem u stvaranju njegovog lika koji će u dogledno vreme biti označen kao “nekada”. “Sad” ga ionako vidimo golim okom, i sve češće smo tužni, baš zbog toga.

Continue reading Beogradske transformacije (3. deo)

Serijal koji započinje ovim setom članaka iz “Borbe” (1958-1962.), trebalo bi razumeti kao poziv svim Beograđanima da sve kamere, instalirane na mobilnim telefonima, iskoriste za stvaranje fotosa i okoline u kojoj stanuju ili kroz koje ih noge pronesu, a ne samo ovekovečavanja novih noktiju, karmina, štikli, automobila i drugih privida. Fizičko menjanje lica jednog grada mnogo će biti interesantnije nekim, sada dalekim, generacijama od slika Vaših aktuelnih frizura ili implanata, kojima će se, kada dođe vreme za to, verovatno podsmevati. Ako zaista volite Beograd – volite ga i učešćem u stvaranju njegovog lika koji će u dogledno vreme biti označen kao “nekada”. “Sad” ga ionako vidimo golim okom, i sve češće smo tužni, baš zbog toga.

Continue reading Beogradske transformacije (2. deo)

Serijal koji započinje ovim setom članaka iz “Borbe” (1958-1962.), trebalo bi razumeti kao poziv svim Beograđanima da sve kamere, instalirane na mobilnim telefonima, iskoriste za stvaranje fotosa i okoline u kojoj stanuju ili kroz koje ih noge pronesu, a ne samo ovekovečavanja novih noktiju, karmina, štikli, automobila i drugih privida. Fizičko menjanje lica jednog grada mnogo će biti interesantnije nekim, sada dalekim, generacijama od slika Vaših aktuelnih frizura ili implanata, kojima će se, kada dođe vreme za to, verovatno podsmevati. Ako zaista volite Beograd – volite ga i učešćem u stvaranju njegovog lika koji će u dogledno vreme biti označen kao “nekada”. “Sad” ga ionako vidimo golim okom, i sve češće smo tužni, baš zbog toga.

Continue reading Beogradske transformacije (1. deo)

Januara, te 1929. godine, desile su se dve bitne stvari. Obznanjena je suspenzija političkih prava u Kraljevini, sa jednim zarezom i tri naroda u imenu i objavljen je poziv na takmičenje u lepoti. Šezdeset godina kasnije, politički entitet – sukcesor negdašnje Kraljevine, implodirao je i raspao se u paramparčad. Biranje najlepše među lepim ženama traje do dana današnjeg, a nastaviće se, takve su prilike, i u sutrašnjem i mnoštvu dana nakon nas. Mudrost izvući nije teško. Između kruna kraljevina i lepote žene, uvek je celishodnije izabrati ovo drugo. Tu makar jasno vidite šta se izabrali.

Continue reading Lepotice nestale države i izgubljenog vremena

Ulica i trg istovremeno; 450 metara najpoznatijeg beogradskog urbanog brenda

Srce jednog grada

Continue reading Terazije – od turskog vodovoda do ulice koja to nije

Slikovno poređenje gradova nije isto što i sentimentalne komparacije kroz porodične albume. Slikama ih tih albuma, prilazimo sa željom da se lako osmehujemo naivnosti pokojne strine iz vremena kad je bila šiparica. Na starim slikama, drage likove doživljavamo kao mlade, dok smo navikli da slike rodnih gradova iz prošlosti predstavljamo starim. Niko tu ne greši, sve je potpuno tačno, samo su ulice, zgrade i pejzaži sa gradskih slika, od pre vek i  kusur, ono što nam, u poređenju sa slikama bližim vremenu naših života,  ne budi toliko uspomene, koliko neizrecivu količinu sete.

(’50.)

Continue reading O šeširdžijama i bogovima

1930. godine fijakeri odlaze sa beogradske kaldrme direktno u istorijske zabiti. Jedan od poslednjih beogradskih fijakerista sa svoja dva upregnuta “belca”, čeka barem još jednu mušteriju kod Uprave fondova (današnji Narodni muzej), u Vasinoj ulici. Dizgine često ne igraju nikakvu ulogu kada dođe čas u kome Vas proguta večnost.

(1930.)

Bozadžije na Velikoj pijaci (danas Studentski trg) jednog nedeljnog jutra, 1926. godine.

Na mestu današnjeg Studentskog trga, baš preko puta Kapetan Mišinog zdanja, od 1824. pa sve do 1927. godine nalazila se Velika pijaca. Tu su domaćini dolazili sa momcima, koji su namirnice nosili u velikim zembiljima preko ramena, a fine gospođe isključivo u pratnji služavki jer “pravoj gospođi nije priličilo da zembilj nosi”.

Čistač beogradskih ulica, treća dekada XX veka.

1928. godine Beograd je bio preplavljen tzv. “radnjama-sandučićima” koje su, kao najlakše, upotrebljavali bozadžije, salebdžije, kokičari, poslastičari… Efektnim reklamnim sloganom “Usta sladi, srce ‘ladi, a iz džepa dinar vadi!”, ovaj je prodavac svoju “prodavnicu” nazvao “Cejlon”!

Nekada najstrmija ulica Beograda, Balkanska, dobila je ime 1872. godine. Do Drugog svetskog rata bila je načičkana malim zanatskim radnjama. Tu su bili sarači, abadžije,  ali i “narodne kujne” u kojima se mogao pojesti “pasulj za dinar”.

Između 1865. i 1868. građena je najveća bolnica tadašnjeg Beograda. (popularna Vidinska bolnica), danas sedište “Srpskog lekarskog društva”. Među graditeljima bilo je i sedam zidara nemačke nacionalnosti (vojvođanskih “Švaba”) koji su u obližnjoj kafani “Kod kočijaša” (ugao današnjih ulica Džordža Vašingtona i Takovske) svake večeri ostavljali dobar deo zarade na gurmanska jela, a još više na piće.

Kako bi “u naturi”  izmirio napabirčene cehove, slikar Đura Jakšić je na plehanoj tabli nacrtao karikaturalno viđenje ovih gostiju u jurišu kopljima na nekakvog zeca.

Gazdi se tabla dopala pa je i kafanu preimenovao u “Kod sedam Švaba” a što je kao naziv i ostao sve do 1941. i ulaska nekih drugih nemačkih, uniformisanih građana u okupirani Beograd.