“Jež”, 1987.
Volimo Beograd svakoga dana po malo, deo 2
knjiga: “Volimo Beograd svakoga dana po malo”,
Dušan Radović, tekst / Dušan Petričić, ilustracije (1977.)
Volimo Beograd svakoga dana po malo, deo 1
Zar pored Duškovih reči ja da pišem neki tekst…ne ide. Biću srećna da čitate ovaj biser iz 1977. i delite nekoj novoj deci.
Učite ih da “Nije sve tvoje važnije od svega našeg“.
Obraz uz obraz, zauvek
Premijera specijalnog jugoslovenskog šou-programa, “Obraz uz obraz” dogodila se jedne subote, 22. aprila 1972. godine, na I programu televizije Beograd.
Gosti prve emisije su bili Leo Martin, Bisera i Senka Veletanlić i Boba Stefanović. Od druge emisije, snimano je u boji, ali njima boje nisu ni trebale, Milena i Dragan su blistali u svim bojama!
Džumhur iz naših sokaka ili kako nas je Zuko učio Hodoljublju
“Imati ili nemati, primati ili davati, sve se okreće u jednom beskrajnom krugu velikog besmisla ljudskog bitisanja i beznađu svih živih stvorova na ovome svetu. Samo dobročinstvo, i to neposredno, može čoveka ozariti i donetu mu mir, spokojstvo i blaženstvo. Setih se odjednom Van Goga i kao sumanut ceo dan ponavljam…Ljudskoj bedi nikad neće biti kraja.” (“TV Novosti”, 1976.)
Zulfikar Zuko Džumhur (Konjic, 24. 09. 1921- Herceg Novi, 29. 09. 1989.)
Sledećih par članaka su tek mali, malecni osvrt na život i rad umetnika.
Iz stare štampe, a za našu zajedničku uspomenu. Zaslužio je.
Vib o Džumhuru, “Politika”, (1977.)
“Studio”, (1977.)
“7 TV dana” (1976.)
“Politika”, (1975.)
Učenje slova na televiziji
Na Prvom programu Televizije Beograd novembra 1969. počelo je prikazivanje emisije obrazovnog programa “Operacija 30 slova”. Prvih sto emisija bilo je namenjeno ljudima koji se bave opismenjavanjem odraslih, kasnije su one obogaćene crticama iz jezičke pismenosti i kulture za odrasle đake koji su pratili program u popodnevnim satima. Emisije su bile snimane u različitim obrazovnim ustanovama, u seoskim Domovima kulture i na sličnim lokacijama. Gosti su često bili uvažene javne ličnosti, glumci, pisci, sportisti, umetnici…
Glavna urednica je bila Olivera Pavić, tekstove su pisali, pored ostalih, Brana Crnčević, Gordan Mihić, Josip Krišković, priloge u karikaturama Dušan Petričić, Ivo Kušanić i mnogi drugi.
Prenosimo nekoliko stranica iz TV programa 1969. i 1974. godine, a na kraju posta i reč urednice ove emisije. Olivera Pavić je uređivala i ranije program namenjen obrazovanju odraslih, “”Mirina TV stupica”, “TV bukvar”, “TV matematika” i mnogobrojne slične emisije.
novembar 1969. (“Politika”, TV program)
jan./okt./nov. 1974. (“Politika”, TV program)
novembar 1974. (“7 TV dana”, TV program)
Ne pristoji se, 2/2
“Pristojnost je zavera ćutanja nepristojnosti” (Džordž Bernard Šo, “Čovek i nadčovek“)
“Vidite, istinska i stvarna razlika između jedne dame i jedne ulične cvećarke nije u tome kako se ova potonja ponaša, nego kako se ophode prema njoj. (Džordž Bernard Šo, “Pigmalion“)
Ne pristoji se, 1/2
“Svaka rasa sama za sebe određuje šta je pristojno. Priroda ne poznaje nepristojnost – u pitanju je ljudska izmišljotina” (Mark Tven, “Beležnica”)
Koliku je razliku u “mešanju s ljudima” napravio jedan vek? A koliku vek i po? Da li su znaci pristojnosti ostali isti? Da li smo mi manje sujetni, naprasiti, obzirni? Mlataramo li rukama i uvrćemo li prste, blenemo li netremice u ljude i znamo li u kojoj prilici treba “svrnuti s nogostupa”? Hvalimo li ili kudimo i izvrćemo li događaje? Na kraju krajeva, ljude pored beskrajnih podela delimo i na “pristojne” i “nepristojne”. Bilo bi interesantno čuti komentar naših sunarodnika koji su čitali ove mudrolije u godini 1886., da li su ih primenjivali? Odgovora nema. Zato ste tu vi, čitajte i izaberite omiljene pristojnosti. Neka vas slikovita i drugačija leksika ovih presušenih stranica oraspoloži. “Budi učtiv, ali nemoj biti rob”, predlaže nam ručna knjižica.
Tkanje reči
Znam da ste možda i znali, ali objašnjenja porekla nekih reči su jako zanimljiva, posebno iz štampe stare sedamdesetak godina 🙂 Pričice su se dopale Tandari i Mandari, verujemo da će se dopasti i vama!
O poreklu gudure, tekstila, obroka, vune, vala i panađura;
Strip pikanterija iz 1935.
Lepa naša Ada Ciganlija
(1965.)
Mehuri od sapunice
Ljubav na usta ulazi
“Ne reklamiramo već upućujemo”, beše slogan jedne prehrambene kompanije lepih sedamdesetih. U ovom postu delimo sećanja na ukuse i boje 🙂 
Oblik filma
Napisao Čarli Čaplin.
“Nedelja”, 1932.
Moderni ljudi sa istrošenim živcima
Da li su ljudi koje vidimo na prozorima isti kao oni koje sretnemo na ulici?
Da li smo mi, moderni ljudi normalni, tj. zašto su naši živci istrošeni?
Donosimo vam dva teksta koji se bave ovim temama. Verovatno su se čitaoci ilustrovanog časopisa “Nedelja” slatko smejali ovim oštroumnim opservacijama novinara.
“Nedelja”, 1932.
Elida kozmetika
Pranje zuba, sistemi tridesetih
Yugoslavian Dancing Policeman
Beogradske transformacije (3. deo)
Serijal koji započinje ovim setom članaka iz “Borbe” (1958-1962.), trebalo bi razumeti kao poziv svim Beograđanima da sve kamere, instalirane na mobilnim telefonima, iskoriste za stvaranje fotosa okoline u kojoj stanuju ili kroz koje ih noge pronesu, a ne samo ovekovečavanja novih noktiju, karmina, štikli, automobila i drugih privida. Fizičko menjanje lica jednog grada mnogo će biti interesantnije nekim, sada dalekim, generacijama od slika Vaših aktuelnih frizura ili implanata, kojima će se, kada dođe vreme za to, verovatno podsmevati. Ako zaista volite Beograd – volite ga i učešćem u stvaranju njegovog lika koji će u dogledno vreme biti označen kao “nekada”. “Sad” ga ionako vidimo golim okom, i sve češće smo tužni, baš zbog toga.
Beograd. Tačno vreme 19:56:04
Ako postoji ijedna konstanta u razvoju prestonog grada, onda je to u slučaju Beograda, apsolutna haotičnost – građevinska, urbanistička, sociološka i svaka druga. Pesnički nastrojeni kritičari, pravdali bi to nečim što bi nazivali “nemirnim i buntovnim duhom” varoši, i baš te anomalije bi predstavljali kao vrline grada, čiji bi geografski položaj mnogi poželeli. Drugo je pitanje da li su to u stvari “vrline” ne grada, već onog tako amorfnog i nevidljivog, ali itekako uticajnog i najčešće destruktivnog entiteta koji sebe voli nazivati “čaršijom”…
Kako bilo da bilo, neka odiseja onoga što je “na ušću dveju reka, ispod Avale”, druge polovine davno prošlog XX veka – traje!
