Ne pristoji se, 1/2

“Svaka rasa sama za sebe određuje šta je pristojno. Priroda ne poznaje nepristojnost – u pitanju je ljudska izmišljotina” (Mark Tven, “Beležnica”)

Koliku je razliku u “mešanju s ljudima” napravio jedan vek? A koliku vek i po? Da li su znaci pristojnosti ostali isti? Da li smo mi manje sujetni, naprasiti, obzirni? Mlataramo li rukama i uvrćemo li prste, blenemo li netremice u ljude i znamo li u kojoj prilici treba “svrnuti s nogostupa”? Hvalimo li ili kudimo i izvrćemo li događaje? Na kraju krajeva, ljude pored beskrajnih podela delimo i na “pristojne” i “nepristojne”. Bilo bi interesantno čuti komentar naših sunarodnika koji su čitali ove mudrolije u godini 1886., da li su ih primenjivali? Odgovora nema. Zato ste tu vi, čitajte i izaberite omiljene pristojnosti. Neka vas slikovita i drugačija leksika ovih presušenih stranica oraspoloži. “Budi učtiv, ali nemoj biti rob”, predlaže nam ručna knjižica.

Moderni ljudi sa istrošenim živcima

Da li su ljudi koje vidimo na prozorima isti kao oni koje sretnemo na ulici?

Da li smo mi, moderni ljudi normalni, tj. zašto su naši živci istrošeni?

Donosimo vam dva teksta koji se bave ovim temama. Verovatno su se čitaoci ilustrovanog časopisa “Nedelja” slatko smejali ovim oštroumnim opservacijama novinara.

“Nedelja”, 1932.

zivci