Učenje slova na televiziji

Na Prvom programu Televizije Beograd novembra 1969. počelo je prikazivanje emisije obrazovnog programa “Operacija 30 slova”. Prvih sto emisija bilo je namenjeno ljudima koji se bave opismenjavanjem odraslih, kasnije su one obogaćene crticama iz jezičke pismenosti i kulture za odrasle đake koji su pratili program u popodnevnim satima. Emisije su bile snimane u različitim obrazovnim ustanovama, u seoskim Domovima kulture i na sličnim lokacijama. Gosti su često bili uvažene javne ličnosti, glumci, pisci, sportisti, umetnici…

Glavna urednica je bila Olivera Pavić, tekstove su pisali, pored ostalih, Brana Crnčević, Gordan Mihić, Josip Krišković, priloge u karikaturama Dušan Petričić, Ivo Kušanić i mnogi drugi.

Prenosimo nekoliko stranica iz TV programa 1969. i 1974. godine, a na kraju posta i reč urednice ove emisije. Olivera Pavić je uređivala i ranije program namenjen obrazovanju odraslih, “”Mirina TV stupica”, “TV bukvar”, “TV matematika” i mnogobrojne slične emisije.

30 slova 1969

Operacija 30 slova

novembar 1969. (“Politika”, TV program)

jan./okt./nov. 1974. (“Politika”, TV program)

novembar 1974. (“7 TV dana”, TV program)

 

 

Moderni ljudi sa istrošenim živcima

Da li su ljudi koje vidimo na prozorima isti kao oni koje sretnemo na ulici?

Da li smo mi, moderni ljudi normalni, tj. zašto su naši živci istrošeni?

Donosimo vam dva teksta koji se bave ovim temama. Verovatno su se čitaoci ilustrovanog časopisa “Nedelja” slatko smejali ovim oštroumnim opservacijama novinara.

“Nedelja”, 1932.

zivci

Šeron Tejt ili noć kada nam je pakao uveden u svakodnevicu (2. deo)

Jezivi zločin koji se desio u noći između 8. i 9. avgusta 1969. godine u Los Anđelesu rezultirao je, uglavnom, mnoštvom horor filmova osrednjeg ili lošeg kvaliteta, inspirisanih tim događajem. Filmova uz koje je pojedeno brdo kokica i nakon čijeg gledanja je manji broj gledalaca otišao kući, osvrćući se na ulici iza sebe, dok je veći broj konzumenata poželeo još. U godinama i decenijama koje su usledile, Roman Polanski je napravio nekoliko sjajnih filmova, Šeron Tejt je zalutala negde u maglama zaborava, Čarls Menson je umro u zatrvoru, dok su se hiljade fanova grabile za njegove slike, ploče, kasete diskove, delove odeće, kose… Mnoštvo još grozomornijih zločina počinjeno je širom ove kontuzovane planete od te noći. Od tada, svaka sledeća noć je vreme za razmišljanje i gomilu pitanja. Ko dođe do odgovora, dočekaće i svanuće.

(1969/1975.)

Continue reading Šeron Tejt ili noć kada nam je pakao uveden u svakodnevicu (2. deo)

Šeron Tejt ili noć kada nam je pakao uveden u svakodnevicu (1. deo)

Jezivi zločin koji se desio u noći između 8. i 9. avgusta 1969. godine u Los Anđelesu rezultirao je, uglavnom, mnoštvom horor filmova osrednjeg ili lošeg kvaliteta, inspirisanih tim događajem. Filmova uz koje je pojedeno brdo kokica i nakon čijeg gledanja je manji broj gledalaca otišao kući, osvrćući se na ulici iza sebe, dok je veći broj konzumenata poželeo još. U godinama i decenijama koje su usledile, Roman Polanski je napravio nekoliko sjajnih filmova, Šeron Tejt je zalutala negde u maglama zaborava, Čarls Menson je umro u zatrvoru, dok su se hiljade fanova grabile za njegove slike, ploče, kasete diskove, delove odeće, kose… Mnoštvo još grozomornijih zločina počinjeno je širom ove kontuzovane planete od te noći. Od tada, svaka sledeća noć je vreme za razmišljanje i gomilu pitanja. Ko dođe do odgovora, dočekaće i svanuće.

Continue reading Šeron Tejt ili noć kada nam je pakao uveden u svakodnevicu (1. deo)

Meri Čeleste – brod koji nas je ostavio

Jedrenjak “Mary Celeste” pronađen je besciljno nošen talasima severnog Atlantika 4. decembra 1872. godine. Na njemu nije pronađen niti jedan član posade, a stanje inventara ukazivalo je na to da je brod napušten nedavno. Kako je raznoraznih zavera (manjih ili većih, sa teorijom ili bez) svuda oko nas ovih dana, pred Vama je tekst iz zabavnog beogradskog časopisa “300 čuda” iz 1966. godine. Tu je samo da bi Vas bar na kratko oraspoložio i odgurnuo od ove sparine koja bije po nama. To što je priča o ovom broju našla svoje mesto i u stripu o “detektivu nemogućeg”, ne predstavlja ništa neobično. Neobično u svemu može biti samo metafora ovog fantomskog broda, u formi aluzije na društvo kome pripadamo. Ne samo mi.

Continue reading Meri Čeleste – brod koji nas je ostavio

In vino veritas

To, da je u vinu istina, nepobitna je činjenica. Koliko i ona da je pivo samo prečica do toaleta. Piće je to bogova, ne samo jednog, svih onih koji su se još onomad povukli u visine svojih  nebeskih svodova, sklanjajući se od nas ovakvih. Istinu smo, takvi – kakvi smo, spoznali tek kad je poneka kap ovog dara vinogradskih čokota, sa nebeske trpeze kanula i po nama. Ima nas koji smo još omađijani ovom božanskom tečnošću.

Continue reading In vino veritas

Bauk kruži svetom – bauk “makartizma”

Dr. G. M. Džilbert: – “Želim da upozorim ugledni skup, a preko njega i celu američku javnost, na činjenicu da Makartijev stav postepeno vodi Sjedinjene Države Amerike u totalitarizam, i da tu pojavu treba već sad, u samom njenom začetku suzbiti, jer svako odlaganje jedne takve mere može imati kobne posledice.” Doktor Džilbert bio je jedan iz tima lekara psihijatara koji su temeljno izučavali i analizirali psihopatološki profil Džofeza Makartija i nekih od glavnih ličnosti Hirlerovog “Trećeg Rajha”, poglavito Geringa. Skoro 70 godina nakon silaska sa istorijske pozornice, neka nevidljiva ruka kao da je protrljala lampu sa duhom nekadašnjeg senatora iz Viskonsina. Najednom se pojavilo mnoštvo “lovaca na veštice” ne samo levičarskih ideja već i nauke, demokratskih načela i filozofije slobodnog života uopšte. Čini se da reči uglednog doktora, iz prvog pasusa, dobijaju na aktuelnosti kao nikad.

(1977.)

Continue reading Bauk kruži svetom – bauk “makartizma”

Vitezovi kalemegdanske ravni

Ne, nije ono što mislite i to po dva osnova. Nije reč o poslastičarskoj radnji sa početka Bulevara Revolucije (ili Aleksandrovoj, kako Vam drago); a nije ni skup, tek tako obesnih momaka, golih do pojasa, koji se u svojoj bahatosti makljaju radi makljanja. Nemoj da je neko slučajno pomenuo današnje “navijače”. Pelivanluk je bio i ostao, u pamćenju tek ponekog Beograđanina koji se njihovih “borbi” seća, zaista – viteški dvoboj plećatih momaka, uglavnom sa Kosova i iz Makedonije koji, samo zbog nedostatka pravih menadžera, svoju rvačku veštinu nisu promovisali u pravi sport. Ostala je, nama retkima, uspomena na detinjstvo, kada bi nam baba sa prozora, videvši nas u dvorištu po julskoj žezi, bez majice i povrnutih pantalonica, podviknula – “Ajde, pelivani – ručak”

(1956-1958.)

Continue reading Vitezovi kalemegdanske ravni

Sve naše kuge

Na kraju svog vanvremenskog romana, Alber Kami kaže da bacil kuge ne umire nikada i da je kratkotrajno veselje razularene svetine, koja misli da je zarazi došao kraj, tek poziv na novi nalet smrtonosne bujice.

Čovečanstvo koje je u svojoj istoriji svedočilo mnogim poharama raznih virusa, ne samo biološkim i ne samo zdravstvenim, nije ni nakon više hiljada godina stiglo do tačke razumevanja ove opasnosti. Pojam “virusa”, nečeg nevidljivo malog koje u času nabuja i preplavi Vas svojim zlom i mrakom, u današnjem vremenu dostiže svoje vrhunce. Ubistvene, naravno. Lek? Po svom dobrom, starom običaju, ostavićemo to pitanje generacijama iza nas. Ako ih uopšte bude …

(1977.)

Continue reading Sve naše kuge