Beograd. Tačno vreme 19:56:02

Ako postoji ijedna konstanta u razvoju prestonog grada, onda je to u slučaju Beograda, apsolutna haotičnost – građevinska, urbanistička, sociološka i svaka druga. Pesnički nastrojeni kritičari, pravdali bi to nečim što bi nazivali “nemirnim i buntovnim duhom” varoši, i baš te anomalije bi predstavljali kao vrline grada, čiji bi geografski položaj mnogi poželeli. Drugo je pitanje da li su to u stvari “vrline” ne grada, već onog tako amorfnog i nevidljivog, ali itekako uticajnog i najčešće destruktivnog entiteta koji sebe voli nazivati “čaršijom”…

Kako bilo da bilo, neka odiseja onoga što je “na ušću dveju reka, ispod Avale”, druge polovine davno prošlog XX veka – traje!

Continue reading Beograd. Tačno vreme 19:56:02

Ranko Munitić – naš filmski prijatelj

Bio jednom jedan Ranko. Trogiranin. Pio slatku kafu, pušio i na tupava pitanja dokonih – “zašto je nešto tako i tako …” – odgovarao prostotom koja je iz njegovih ustiju zvučala šekspirovski – “Zato da bi pizde pitale”.

Niko nikada nije o filmu pisao kao Ranko Munitić. Sva je prilika i da neće.

“Trepetalo iz Trogira” živi kroz svoje tekstove, pisane makar i pre 60 godina.

Continue reading Ranko Munitić – naš filmski prijatelj

Beograd. Tačno vreme 19:56:01

Ako postoji ijedna konstanta u razvoju prestonog grada, onda je to u slučaju Beograda, apsolutna haotičnost – građevinska, urbanistička, sociološka i svaka druga. Pesnički nastrojeni kritičari, pravdali bi to nečim što bi nazivali “nemirnim i buntovnim duhom” varoši, i baš te anomalije bi predstavljali kao vrline grada, čiji bi geografski položaj mnogi poželeli. Drugo je pitanje da li su to u stvari “vrline” ne grada, već onog tako amorfnog i nevidljivog, ali itekako uticajnog i najčešće destruktivnog entiteta koji sebe voli nazivati “čaršijom”…

Kako bilo da bilo, neka odiseja onoga što je “na ušću dveju reka, ispod Avale”, druge polovine davno prošlog XX veka – traje!

Continue reading Beograd. Tačno vreme 19:56:01

Šeron Tejt ili noć kada nam je pakao uveden u svakodnevicu (2. deo)

Jezivi zločin koji se desio u noći između 8. i 9. avgusta 1969. godine u Los Anđelesu rezultirao je, uglavnom, mnoštvom horor filmova osrednjeg ili lošeg kvaliteta, inspirisanih tim događajem. Filmova uz koje je pojedeno brdo kokica i nakon čijeg gledanja je manji broj gledalaca otišao kući, osvrćući se na ulici iza sebe, dok je veći broj konzumenata poželeo još. U godinama i decenijama koje su usledile, Roman Polanski je napravio nekoliko sjajnih filmova, Šeron Tejt je zalutala negde u maglama zaborava, Čarls Menson je umro u zatrvoru, dok su se hiljade fanova grabile za njegove slike, ploče, kasete diskove, delove odeće, kose… Mnoštvo još grozomornijih zločina počinjeno je širom ove kontuzovane planete od te noći. Od tada, svaka sledeća noć je vreme za razmišljanje i gomilu pitanja. Ko dođe do odgovora, dočekaće i svanuće.

(1969/1975.)

Continue reading Šeron Tejt ili noć kada nam je pakao uveden u svakodnevicu (2. deo)

Šeron Tejt ili noć kada nam je pakao uveden u svakodnevicu (1. deo)

Jezivi zločin koji se desio u noći između 8. i 9. avgusta 1969. godine u Los Anđelesu rezultirao je, uglavnom, mnoštvom horor filmova osrednjeg ili lošeg kvaliteta, inspirisanih tim događajem. Filmova uz koje je pojedeno brdo kokica i nakon čijeg gledanja je manji broj gledalaca otišao kući, osvrćući se na ulici iza sebe, dok je veći broj konzumenata poželeo još. U godinama i decenijama koje su usledile, Roman Polanski je napravio nekoliko sjajnih filmova, Šeron Tejt je zalutala negde u maglama zaborava, Čarls Menson je umro u zatrvoru, dok su se hiljade fanova grabile za njegove slike, ploče, kasete diskove, delove odeće, kose… Mnoštvo još grozomornijih zločina počinjeno je širom ove kontuzovane planete od te noći. Od tada, svaka sledeća noć je vreme za razmišljanje i gomilu pitanja. Ko dođe do odgovora, dočekaće i svanuće.

Continue reading Šeron Tejt ili noć kada nam je pakao uveden u svakodnevicu (1. deo)

Kad su junaci rada svog dizali čela

Nakon prvog tektonskog udara nastalog oslobođenjem i posleratnim vidanjem dubokih rana koje je ono proizvelo, a u jeku idejnih sukoba sa dojučerašnjim najvećim saveznikom i bratom, moćnim pro-ruskim konglomeratom na istoku, ponovo iznikli Feniks krenuo je u svoj beg iz kasabe prošarane zapadnjačkim ornamentima ka pravom “gradu”; nadasve pokušavajući da dosegne podsvesno sanjani modernizam svog sopstvenog razvoja. Kada su “petoljetke” zamenjene makar i pokušajima realnog prosuđivanja urbanista, Beograd se kretao napred.

(1950/1955.)

Continue reading Kad su junaci rada svog dizali čela

Meri Čeleste – brod koji nas je ostavio

Jedrenjak “Mary Celeste” pronađen je besciljno nošen talasima severnog Atlantika 4. decembra 1872. godine. Na njemu nije pronađen niti jedan član posade, a stanje inventara ukazivalo je na to da je brod napušten nedavno. Kako je raznoraznih zavera (manjih ili većih, sa teorijom ili bez) svuda oko nas ovih dana, pred Vama je tekst iz zabavnog beogradskog časopisa “300 čuda” iz 1966. godine. Tu je samo da bi Vas bar na kratko oraspoložio i odgurnuo od ove sparine koja bije po nama. To što je priča o ovom broju našla svoje mesto i u stripu o “detektivu nemogućeg”, ne predstavlja ništa neobično. Neobično u svemu može biti samo metafora ovog fantomskog broda, u formi aluzije na društvo kome pripadamo. Ne samo mi.

Continue reading Meri Čeleste – brod koji nas je ostavio

Beograd. Tačno vreme 19:55:02

Ako postoji ijedna konstanta u razvoju prestonog grada, onda je to u slučaju Beograda, apsolutna haotičnost – građevinska, urbanistička, sociološka i svaka druga. Pesnički nastrojeni kritičari, pravdali bi to nečim što bi nazivali “nemirnim i buntovnim duhom” varoši, i baš te anomalije bi predstavljali kao vrline grada, čiji bi geografski položaj mnogi poželeli. Drugo je pitanje da li su to u stvari “vrline” ne grada, već onog tako amorfnog i nevidljivog, ali itekako uticajnog i najčešće destruktivnog entiteta koji sebe voli nazivati “čaršijom”…

Kako bilo da bilo, neka odiseja onoga što je “na ušću dveju reka, ispod Avale”, druge polovine davno prošlog XX veka – traje!

Continue reading Beograd. Tačno vreme 19:55:02

Beograd. Tačno vreme 19:55:01

Ako postoji ijedna konstanta u razvoju prestonog grada, onda je to u slučaju Beograda, apsolutna haotičnost – građevinska, urbanistička, sociološka i svaka druga. Pesnički nastrojeni kritičari, pravdali bi to nečim što bi nazivali “nemirnim i buntovnim duhom” varoši, i baš te anomalije bi predstavljali kao vrline grada, čiji bi geografski položaj mnogi poželeli. Drugo je pitanje da li su to u stvari “vrline” ne grada, već onog tako amorfnog i nevidljivog, ali itekako uticajnog i najčešće destruktivnog entiteta koji sebe voli nazivati “čaršijom”…

Kako bilo da bilo, neka odiseja onoga što je “na ušću dveju reka, ispod Avale”, druge polovine davno prošlog XX veka – traje!

Continue reading Beograd. Tačno vreme 19:55:01