Moderni ljudi sa istrošenim živcima

Da li su ljudi koje vidimo na prozorima isti kao oni koje sretnemo na ulici?

Da li smo mi, moderni ljudi normalni, tj. zašto su naši živci istrošeni?

Donosimo vam dva teksta koji se bave ovim temama. Verovatno su se čitaoci ilustrovanog časopisa “Nedelja” slatko smejali ovim oštroumnim opservacijama novinara.

“Nedelja”, 1932.

zivci

Beogradske transformacije (3. deo)

Serijal koji započinje ovim setom članaka iz “Borbe” (1958-1962.), trebalo bi razumeti kao poziv svim Beograđanima da sve kamere, instalirane na mobilnim telefonima, iskoriste za stvaranje fotosa okoline u kojoj stanuju ili kroz koje ih noge pronesu, a ne samo ovekovečavanja novih noktiju, karmina, štikli, automobila i drugih privida. Fizičko menjanje lica jednog grada mnogo će biti interesantnije nekim, sada dalekim, generacijama od slika Vaših aktuelnih frizura ili implanata, kojima će se, kada dođe vreme za to, verovatno podsmevati. Ako zaista volite Beograd – volite ga i učešćem u stvaranju njegovog lika koji će u dogledno vreme biti označen kao “nekada”. “Sad” ga ionako vidimo golim okom, i sve češće smo tužni, baš zbog toga.

Continue reading Beogradske transformacije (3. deo)

Beograd. Tačno vreme 19:56:04

Ako postoji ijedna konstanta u razvoju prestonog grada, onda je to u slučaju Beograda, apsolutna haotičnost – građevinska, urbanistička, sociološka i svaka druga. Pesnički nastrojeni kritičari, pravdali bi to nečim što bi nazivali “nemirnim i buntovnim duhom” varoši, i baš te anomalije bi predstavljali kao vrline grada, čiji bi geografski položaj mnogi poželeli. Drugo je pitanje da li su to u stvari “vrline” ne grada, već onog tako amorfnog i nevidljivog, ali itekako uticajnog i najčešće destruktivnog entiteta koji sebe voli nazivati “čaršijom”…

Kako bilo da bilo, neka odiseja onoga što je “na ušću dveju reka, ispod Avale”, druge polovine davno prošlog XX veka – traje!

Continue reading Beograd. Tačno vreme 19:56:04

Beograd. Tačno vreme 19:56:03

Ako postoji ijedna konstanta u razvoju prestonog grada, onda je to u slučaju Beograda, apsolutna haotičnost – građevinska, urbanistička, sociološka i svaka druga. Pesnički nastrojeni kritičari, pravdali bi to nečim što bi nazivali “nemirnim i buntovnim duhom” varoši, i baš te anomalije bi predstavljali kao vrline grada, čiji bi geografski položaj mnogi poželeli. Drugo je pitanje da li su to u stvari “vrline” ne grada, već onog tako amorfnog i nevidljivog, ali itekako uticajnog i najčešće destruktivnog entiteta koji sebe voli nazivati “čaršijom”…

Kako bilo da bilo, neka odiseja onoga što je “na ušću dveju reka, ispod Avale”, druge polovine davno prošlog XX veka – traje!

Continue reading Beograd. Tačno vreme 19:56:03