Author: Urednik

Džumhur iz naših sokaka ili kako nas je Zuko učio Hodoljublju

“Imati ili nemati, primati ili davati, sve se okreće u jednom beskrajnom krugu velikog besmisla ljudskog bitisanja i beznađu svih živih stvorova na ovome svetu. Samo dobročinstvo, i to neposredno, može čoveka ozariti i donetu mu mir, spokojstvo i blaženstvo. Setih se odjednom Van Goga i kao sumanut ceo dan ponavljam…Ljudskoj bedi nikad neće biti kraja.” (“TV Novosti”, 1976.)

Zulfikar Zuko Džumhur (Konjic, 24. 09. 1921- Herceg Novi, 29. 09. 1989.)

Sledećih par članaka su tek mali, malecni osvrt na život i rad umetnika.

Iz stare štampe, a za našu zajedničku uspomenu. Zaslužio je.

 

Vib o Džumhuru, “Politika”, (1977.)

“Studio”, (1977.)

“7 TV dana” (1976.)

“Politika”, (1975.)

Učenje slova na televiziji

Na Prvom programu Televizije Beograd novembra 1969. počelo je prikazivanje emisije obrazovnog programa “Operacija 30 slova”. Prvih sto emisija bilo je namenjeno ljudima koji se bave opismenjavanjem odraslih, kasnije su one obogaćene crticama iz jezičke pismenosti i kulture za odrasle đake koji su pratili program u popodnevnim satima. Emisije su bile snimane u različitim obrazovnim ustanovama, u seoskim Domovima kulture i na sličnim lokacijama. Gosti su često bili uvažene javne ličnosti, glumci, pisci, sportisti, umetnici…

Glavna urednica je bila Olivera Pavić, tekstove su pisali, pored ostalih, Brana Crnčević, Gordan Mihić, Josip Krišković, priloge u karikaturama Dušan Petričić, Ivo Kušanić i mnogi drugi.

Prenosimo nekoliko stranica iz TV programa 1969. i 1974. godine, a na kraju posta i reč urednice ove emisije. Olivera Pavić je uređivala i ranije program namenjen obrazovanju odraslih, “”Mirina TV stupica”, “TV bukvar”, “TV matematika” i mnogobrojne slične emisije.

30 slova 1969

Operacija 30 slova

novembar 1969. (“Politika”, TV program)

jan./okt./nov. 1974. (“Politika”, TV program)

novembar 1974. (“7 TV dana”, TV program)

 

 

Ne pristoji se, 1/2

“Svaka rasa sama za sebe određuje šta je pristojno. Priroda ne poznaje nepristojnost – u pitanju je ljudska izmišljotina” (Mark Tven, “Beležnica”)

Koliku je razliku u “mešanju s ljudima” napravio jedan vek? A koliku vek i po? Da li su znaci pristojnosti ostali isti? Da li smo mi manje sujetni, naprasiti, obzirni? Mlataramo li rukama i uvrćemo li prste, blenemo li netremice u ljude i znamo li u kojoj prilici treba “svrnuti s nogostupa”? Hvalimo li ili kudimo i izvrćemo li događaje? Na kraju krajeva, ljude pored beskrajnih podela delimo i na “pristojne” i “nepristojne”. Bilo bi interesantno čuti komentar naših sunarodnika koji su čitali ove mudrolije u godini 1886., da li su ih primenjivali? Odgovora nema. Zato ste tu vi, čitajte i izaberite omiljene pristojnosti. Neka vas slikovita i drugačija leksika ovih presušenih stranica oraspoloži. “Budi učtiv, ali nemoj biti rob”, predlaže nam ručna knjižica.