U vremenu obnove i izgradnje, petogodišnjih planova i udarničkih značaka, likovi sa biskopskog platna počeli su da uzimaju primat likovima sa prvomajskih transparenata. Postajali su ljubimci. Ova brošurica sadrži razgovore sa nekolicinom njih…
(naš izbor tekstova)
Januara, te 1929. godine, desile su se dve bitne stvari. Obznanjena je suspenzija političkih prava u Kraljevini, sa jednim zarezom i tri naroda u imenu i objavljen je poziv na takmičenje u lepoti. Šezdeset godina kasnije, politički entitet – sukcesor negdašnje Kraljevine, implodirao je i raspao se u paramparčad. Biranje najlepše među lepim ženama traje do dana današnjeg, a nastaviće se, takve su prilike, i u sutrašnjem i mnoštvu dana nakon nas. Mudrost izvući nije teško. Između kruna kraljevina i lepote žene, uvek je celishodnije izabrati ovo drugo. Tu makar jasno vidite šta se izabrali.
Continue reading Lepotice nestale države i izgubljenog vremena
Sportski novinar, publicista, legendarni komentator, Radivoje Raća Marković pisao je priručnike i knjige o sportu, ali evo jedne o mikrofonu. Veoma je zanimljiva i korisna kao priručnik, ali i kao bonton “ponašanja za mikrofonom” i poštovanja profesije “novinski komentator”
(izdavač “Sedma sila”, Beograd, 1967.)
Živimo u vremenu u kome nam je jedna od najčešćih tema “povratak tradicionalnim vrednostima”. Rezultati tog našeg preispitivanja, koliko se da videti, i nisu nam baš nešto posebno uspešni. Možda zato što u potragu za izgubljenim “vrednostima” odlazimo i previše daleko, pa se sa tih introspektivnih putovanja vratimo više umorni, očajni i bezvoljni nego što smo išta dobrog pokupili. Pretpostavka je da bi nam mnogo plodonosnija bila promenada kroz, ne tako davne, predele zajedničke nam prošlosti, a za koju poslednjih decenija pokušavaju da nas ubede kako je bila “mračna i puna svakakvih užasa” i da bismo je trebali, ako ne zaboraviti, onda potisnuti što dalje u svojim sećanjima. Možda nam ovo malo podsećanje na taj, tako sistematično kaljan i obezvređivan delić novije istorije i neće baš toliko nauditi.
Vredi barem pokušati….
(1953.)
(1954.)
Oriana Falacci, verovatno najupečatljivija novinarka XX veka. Poznata po svojim intervjuima sa mnogim, svetski poznatim imenima, pre svega iz sveta politike, ali i iz kulture, filma… Ostali su upamćeni njeni razgovori sa Henrijem Kisindžerom, Deng Ksiao Pingom, Rezom Pahlaviem, Lehom Valensom, Idi Aminom, Goldom Meir, Vili Brantom, ajatolahom Homeinijem, Federikom Felinijem i drugima.
Izveštavala je sa svih ratnih žarišta po svetu, bila ranjavana, napadana i osporavana, ali je bila i ostala novinarska legenda.
(1971.)
Tekstu koji napiše Branislav Nušić, ništa ne treba dodavati niti oduzimati. Zato je ovih par rečenica promašaj sam po sebi. Takav zaključak se nikada nije trebao donositi o zgradama pomenutim u originalnom tekstu, no kako je autor ipak prepoznatljiv pre svega kao komediograf, na čitaocu je da dovrši ovaj, već sada pogrešan uvod.
(1936.)
Continue reading Mesto pred čijim se ulazom “igraju konji vrani”
Jajce – stari gradić u centralnoj Bosni. U Drugom svetskom ratu tri puta oslobađano od mrskih zavojevača, da bi krajem novembra 1943. u sali nekadašnje “Sokolane”, u njemu bila “oslobođena” utopijska ideja o jednoj državi i nekolicini zbliženih naroda, koja je uspela potrajati sve do devedesetih godina prošlog veka. Toponim od koga, upornim zaljubljenicima u Jugoslaviju, i danas prođu žmarci uzbuđenja.
(1954.)
(1960.)
Beograd – varošica u Srbiji, 140 km severno od Kragujevca. U međuvremenu je postao neka vrsta grada, mada se bolje može okarakterisati kao zbir nekoliko manjih gradova, koji su međusobno povezani neredovnim linijama gradskog prevoza i razdvojeni, često apsurdnim linijama svojih opština. Mesto koje drži do mitske tradicije koja nalaže da se nikada ne sme imati metro.
(1950.)
(1945.)
Trebalo je snimiti loptu u letu – što bliže nacrtanoj crti. Ko uhvati najbolji snimak, dobije nagradu
“Start”, (1969.) 
Nagradna igra “Tko će više u Fiću”
1969. godine, u cilju promocije tada najnovijeg mogućeg, zagrebačkog magazina “Start” pokrenuta je nagradna igra u kojoj su pravo učestvovanja imali maturanti iz cele Jugoslavije, a čiji je nagradni zadatak bio da se što više ljudi “uglavi” u tada najpopularnije domaće vozilo – Zastavu 750 “Fiću”. Nagradna igra nosila je naziv “Tko će više u Fiću”, a pobedniku je “Crvena zastava” iz Kragujevca darovala novog novcijatog miljenika na četiri točka.
“Duga”, najstariji jugoslovenski ilustrovani list (1945-1967.)
Za 22 godine izlaženja, šarena “Duga” pisala je najviše o filmu, kulturnim dešavanjima u Jugoslaviji, bilo je u njoj reportaža, feljtona i hronike, reklama. U poslednjim godinama izlaženja tema je uglavnom ostala film i sve u vezi njega. Pedesetih je imala naslov “Duga nedeljom”, podnaslov je bio Nedeljni ilustrovani list; i Svet i događaji viđeni našim očima; naslov “Duga” je vraćen 1962. godine. Jedan od glavnih urednika te prve godine izlaženja posle rata bio je i Milorad Panić-Surep, književnik, novinar, jedan od pokretača ideje osnivanja Moderne galerije (sada Muzej savremene umetnosti)
(1952.) 
Telefonske govornice pedesetih i šezdesetih, informacije preko telefona, dvojnici i najvažnije pitanje bontona “Kad smemo da telefoniramo?”
(1952.) 
(1953.)
Moćni kralj džungle pojavio se u magazinu “All Story” u oktobru 1912. godine, Filmski serijal nastao je u eri nemog filma 1918-1929., prvi zvučni film sa Džonijem Vajsmilerom 1932. godine, a strip o Tarzanu nacrtan je 1929. i izlazio u preko 30.000 listova u svetu. Evo priče o Barouzu i Tarzanu
“Radio TV revija”, (1971.)
