Author: Urednik

Librarian

“Sad i nekad” (1936-1940.)

Časopis “Sad i nekad” izlazio je u Beogradu od 1936-1940. Izdavačko preduzeće “Privrednik” i urednici Dragomir Ćeramilac i Radomir Mišić nastojali su dva puta mesečno da na šezdesetak strana donesu sijaset novosti iz sveta književnosti, sporta, filma i zabave.

Kreč, karbon, sumpor i ostali hemijski elementi u našem telu. Koliko je vredeo jedan čovek 1936. godine

Priča bez reči

priča bez reči

Continue reading “Sad i nekad” (1936-1940.)

Život Volta Diznija u 10 nastavaka

U “Borbi” je tokom 1964. godine u deset nastavaka izlazio feljton posvećen Voltu Dizniju (1901-1966.). Na ovaj način su čitaoci bili upoznati o 36 godina dugoj karijeri ovog umetnika koji nas je nasmejao i edukovao. Nije bio lagan put od raznosača novina u Kanzas Sitiju, vozača ambulantnih kola za vreme Prvog svetskog rata u Francuskoj, preko crtača reklama do producenta, scenariste i režisera crtanih fimova. “Privući Holivud bilo je teško, tamo je crtani film bio jak, a ja sam želeo da budem pisac ili režiser. Trebalo je pokušati i ja sam pokušao.” Kako to jednostavno zvuči…

Continue reading Život Volta Diznija u 10 nastavaka

Snabdevanje udaljenih prodavnica

Jedan kamion TAM 3000A, dva frižidera od 300 litara i koristan prostor veličine jedne sobice. Radna organizacija “Soko Mostar” i PKB tokom 1968. i 1969. obezbedili su namirnice stanarima udaljenih naselja u Beogradu. Ova “inicijativa na točkovima” imala je “eksperimentalan status”. Ne znamo kako je sve to dalje išlo, verujem da je kupcima bila olakšana kupovina

 

prevoz robe 64

“Kod sedam Švaba”

Između 1865. i 1868. građena je najveća bolnica tadašnjeg Beograda. (popularna Vidinska bolnica), danas sedište “Srpskog lekarskog društva”. Među graditeljima bilo je i sedam zidara nemačke nacionalnosti (vojvođanskih “Švaba”) koji su u obližnjoj kafani “Kod kočijaša” (ugao današnjih ulica Džordža Vašingtona i Takovske) svake večeri ostavljali dobar deo zarade na gurmanska jela, a još više na piće.

Kako bi “u naturi”  izmirio napabirčene cehove, slikar Đura Jakšić je na plehanoj tabli nacrtao karikaturalno viđenje ovih gostiju u jurišu kopljima na nekakvog zeca.

Gazdi se tabla dopala pa je i kafanu preimenovao u “Kod sedam Švaba” a što je kao naziv i ostao sve do 1941. i ulaska nekih drugih nemačkih, uniformisanih građana u okupirani Beograd.